PREDVORJE PAKLA U KOME ŽIVIMO
Godine prolaze – vremena se (ne)menjaju…
“Otkad znam za sebe, neka je kriza, vanredno stanje, odsudni trenutak”, rekao bi prosečni sredovečni stanovnik ovih prostora. Godine prolaze, vremena se ne menjaju – uvek su teška. Možda zbog toga što spasioci nikako da odu u naftalin. Taman kad pomislimo da je jedan manje, povampiri se neki gojko kao onomad Anđelki u Ranjenom orlu. “Niste me se rešili. Jahaću i sa mladim snagama”, zapretio je premijer iz poratnog perioda i načelnik doba ovog.
Tačno se ne zna od kojih više strahujemo – da li od starih koje znamo što se kaže, kao zlu paru ili od novih snaga poput draška i nikoline, relativno mladih a sa već izraženim Daning – Krugerovim sindromom.
Draško nema visoko obrazovanje, nema roditeljsko pa čak ni vojničko iskustvo ali bez zadrške javnosti iznosi ono što smatra. A u nedelji iza nas mu je palo na pamet da bi mogao da se fokusira na prevaspitavanje omladine.
“Sve je to meko, razmaženo. Uvešću jedan vojnički dril i klot pasulj”, rekao je izdanak pobednika tranzicije, dečko odrastao u bogatstvu.
Ništa manje samopouzdanja nije pokazala nikolina, istaknuta vedeta niza stranaka.
“Sad ću da vam pokažem diplomu i više neću da se spuštam na vaš nivo i objašnjavam. Pa šta ako sam diplomirala u nedelju? To znači da na privatnom fakultetu nema vikenda ni odmora. I šta ako je potpisao osumnjičeni za prodaju diploma? Ja sam svoju pošteno plat…ovaj, dobila”, odgovarala bi nikolina da nije okrenula leđa toj palanci koja ne može da podnese lepo urađenu, uspešnu i privatno obrazovanu ženu.
Zato se uključio njen aktuelni pokrovitelj i branilac nenad.
“Da vi znate kakvi likovi sede u skupštini, ne biste verovali. Čovek doktor a valja drogu. Imamo i ministre koji su kupili diplome, poljoprivredu nam sređuje profesorica italijanskog a elektroprivredu policajac. Ne znam zašto tolika povika na moju frizerku koja je pametnija od pola poslanika. Da imaju tri čiste, recimo ne bi slušali šta im se naredi nego bi prvi krenuli motkama. Ali, zato smo ih i postavili da glume poslanike i izigravaju parlament”, objašnjavao je ovaj rukovodilac parlamenta i sam vedeta pored toga što je mecena.
A parlament se prošle nedelje nije delio na poziciju i opoziciju nego na pušače i nepušače. Bilo je različitih viđenja ovog poroka koji to za neke baš i nije.
“U Hercegovini se ne puši nego duvani. Takoreći, divani, što je realno ništa u odnosu na drogu kojom se, videli smo onomad, popravljaju i u Kliničkom centru”, osvrnuo se poslanik sa juga.
Zakon je usvojen ali pušači još gaje (lažnu) nadu da se neće baš poštovati.
U jednom se sa njima slažem – duvan je mali problem u odnosu na kladionicu i droge. Ipak, posebno u slučaju prvih, sistem radi protiv svojih građana.
“Vidite kako je lepa kladionica, uđite, odigrajte tiket, možda vam se posreći. Svaka druga dobija”, subliminalna je poruka države koja dozvoljava da kladionice dobiju epitet društvene odgovornosti time što će izgraditi neko igralište ili sponzorisati sportska takmičenja.
A sama država ne samo da pokazuje društvenu neodgovornost, nego da je u (udruženom) poduhvatu protiv svojih građana. Jer bi država koja brine za dobrobit stanovnika zatvorila kladionice kao što je to uradila Albanija. A svakako bi ih oporezovala tako da sama od tog novca gradi igrališta, bolnice ili vrtiće a ne da se time promoviše kancer društvenog tkiva.
Ukratko, sada vidimo da Sodoma i Gomora nisu izmišljena mesta u kojima se odigrava priča iz Starog zaveta nego zemlja u kojoj danas žive ljudi bez nade, ogrezli u poroke i kriminal. Ljudi koji više ne umeju da razluče dobro od lošeg, koji prodaju svoj glas i izdaju svoju budućnost. U takvim okolnostima završavamo ovu godinu.
Osim optimizma bez realne osnove u 2026. unećemo rupu u budžetu, industriju u predinfarktnom stanju, klizišta, goleti, vodu u cevima i zagađen vazduh. Koliko resursa više nije naše znaćemo kad krenu sa zaplenom. Zato stavljamo tačku na ovu godinu srećni što smo je preživeli.
Milanka Kovačević
