POSJETITE GLAS ISTINE

Država u kojoj mafija piše pravila…

U emisiji Razumno gošća je Nataša Miljanović Zubac, novinarka iz Trebinja koja već dvije decenije otkriva povezanost organizovanog kriminala i institucija.
Njena životna priča nije samo novinarska, nego sudar sa sistemom koji štiti kriminal a kažnjava one koji progovore.
Možemo li razumno objasniti državu u kojoj mafija piše pravila a institucije gledaju kroz prste?
Možemo li razumno shvatiti da se novinarka koja razotkriva kriminal hapsi zbog tajnog dokumenta kojem je sama država skinula oznaku tajnosti?
Možemo li razumno prihvatiti prijetnje smrću, paljenje automobila, poruku „umri”, lutku bez glave… i državu koja ne pruža zaštitu?
Organizovani kriminal je najveća politika u Bosni i Hercegovini, kaže Nataša Miljanović-Zubac.
Da li mi imamo državu ili mafija ima svoju državu? Ili država ima mafiju?
To je sve jedna kompilacija. Dakle, imamo državu koja je kriminalizovana i koja je da kažem, sklopljena sa mafijom.
Znači, infiltrirana je mafija u državu i država u mafiju.
Kada mene pitate, ja vam kažem, meni je to potpuno jedno.
Znači, govorim o pojedincima u državi u sistemu. Ne govorim o svim ljudima koji rade u institucijama koje ja targetiram i prozivam.
Ali, govorim o onima koji su na čelu ili na nekim pozicijama u našim institucijama sa kojih oni mogu dobro da vladaju, manipulišu narodom i da se bave svojim unosnim poslom zajedno sa svojim saradnicima koji su da kažemo, zvanični kriminalci ili kako ih često zovem i nazivam, kriminalci sa dosijeima. Kolika je jaka ta mreža zarobljavanja institucija? Ja sam primjer toga. Vi vidite da ja u državi BiH živim kao zatvorenik.
Zašto? Zato što govorim da je sistem kriminalizovan, da je sistem povezan sa organizovanim kriminalom i zbog toga ja gotovo da ne dišem ovdje.
Sad vas pitam je li kriminal zapravo postao sistem a ove institucije koje ćemo naravno kasnije spominjati, samo dekor svega toga?
Znate kako nekako sam vam odgovorila to na samom početku. Sistem je kriminalizovan.
Što znači da mi imamo mafiju u samom sistemu. To vam je odgovor na to pitanje. Dakle, mafija ima suštinski svoj sistem.
Ili sistem ima svoju mafiju. Ko to sve diktira?

Znate kako uvijek se govori o nekim centrima moći. Pa naravno da negdje neko nešto i kreira.
Ali ono što mogu da vam kažem sa sigurnošću, dakle kroz podatke koje imam i ono o čime se bavim već u godinama, jeste da mi na Balkanu imamo neke sjajne umove koji su sposobni i spremni da uvijek budu negdje u vrhu neke kriminalne hobotnice.
Dakle, ipak su to neki naši umovi, naši ljudi, koji su recimo tamo negdje na jugu Amerike, vjerujte sve vreme jako dobro i visoko pozicionirani, što znači da kad pričamo o našim prostorima, dajem vam odgovor na to pitanje. Ne treba nama neki strani centar moći da nam organizuje kriminal u državi. To organizuju naši ljudi koji se bave kriminalom.
Znači, kad pominjate imena iz tog kriminalnog milijeja, vidjet ćete da su pokojeni Zoran Jakšić preminuo u peruanskom zatvoru, evo ga Radoje Zvicer, evo ga Edin Gačan, da to regionalno spojim. To su naši ljudi koji su se dobro uvezali sa nekim ljudima ali i došli na čelo kriminalnih struktura i to svjetskih – ne govorimo regionalnih ili naših nekih državnih ovdje. Tako da imamo mozgove za takvu vrstu posla.
Problem je u političkoj zaštiti kriminala. Pazite, onaj što se bavi kriminalom, njemu aferim i kapa do poda – ti si odlučio to da radiš, tebe treba da sankcioniše sistem, dakle nadležne institucije. Kod nas nadležne institucije ne da ne sankcionišu, nego lijepo sasvim sarađuju što znači da je problem u političkom establishmentu koji je infiltriran u kriminalne strukture, kriminalizovan i štiti one koji se time bave.
Vi imate u cijelom sistemu i sad je gradacija tu. Da li će neko ispod šefa da se bavi malo manje jer ne može baš da dosegne to gdje je njegov šef ali svi su uvezani. Ja sam vam to govorila, mislim, ovdje u vašoj emisiji ili kroz neka druga gostovanja, moram to da pomenem, primjer granične policije.
Shvatate, oni su svi uvezani. Sad, koliki komad kolača ili torte će ko da uzme, to je već pitanje. Šef će da odluči da li će obični policajac da ga tako nazovem, uzeti taj dio, ovaj, onaj i tako znači svugdje ih ima.
Da, Bosna i Hercegovina je užasno kriminalizovana država. Mi smo plodno tlo za to, prije svega zbog našeg političkog uređenja. Mi smo podijeljeni na dva entiteta, imamo ogroman administrativni aparat, mnogo mupova, znači mnogo ljudi u sistemu nekom i sasvim dovoljno prostora da se to rasporedi i da svi rade bukvalno što hoće.

Rekla bih da smo u ovom trenutku kao svojevrsna, znači, sistemska anarhija jer se to može tako, zato što političari to su dopustili. Jer da to tako nije bilo, da nisu kadrovi postavljeni kakvi jesu ne bismo došli u ovu situaciju. Vjerujte, sasvim odgovorno tvrdim to da jesmo najgori.
Teško je to jer vi u sistemu ne možete da očistite sve kadrove bivšeg režima. Razumijete? Vi morate da napravite kadrove.
Ali da, najgori smo. To ste me pitali da se vratim. Ja to tvrdim iz onoga čime raspolažem.
Dakle, podataka i argumenata koje ja imam i koje svakodnevno prelistavam da bih se još jednom uvjerila da ne sanjam u kakvoj državi živimo ali ne u ružičastoj nego u katastrofalnoj.
Ali ono što me neopisivo raduje je da građani skidaju taj teret straha jer konstantno mi dostavljaju određene podatke. Vidite ja raspolažem mojim podacima, onda sliku širim. Ljudi se obraćaju za sve i svašta.
Prosto je nemoguće da ja riješim njima problem u tom trenutku ali sigurno mogu da ih uputim ili da kažem sačekaćemo jedan moment pa da vidimo gdje ćemo. Ali posebno u proteklih, recimo, godinu, dvije dana, ljudi su kao da su otvorili oči. A to vam govore i izbori u Republici Srpskoj vanredni, mnogo je toga rečeno na tim izborima, upravo o tome što ste mi pitali.
Narod je otvorio oči. Nije on držao zatvorene oči, nego je bio uplašan.
Pazite, kad nemate sistem, onda se vi plašite, hoće li neko da vas ubije šta će da vam uradi ako vi kažete, nije to tako da ne kažemo vi ste kriminalac, nego ljudima se to dešavalo da jednostavno ništa ne mogu da urade.
Sistem ih dovede u tu situaciju da ili vas proglase. Ja sam primjer. Kad sam počela da radim to na ovakav način, razmatralo se moje mentalno zravlje.
Često sam čula tu to je njihov termin bio, posebno ovih nekih čika iz institucija. Ona je pukla.
Iz tog razloga je narod ćutao ali kad vam pokažem šta meni stiže i koliko je toga ja sam u stvari sebi samo potvrdila da sam uspjela u prvom naumu a to je samo da ohrabrim ovaj narod da kažem evo ja ću govoriti umjesto vas. Kažite. Ja to govorim ljudima iz institucija.
Ja sam 14. oktobra, dostavila zahtjev za hitnu istragu agenciji za istragu i zaštitu SIPA jer sam dobila informaciju da mi organizovana kriminalna grupa iz Gradiške priprema likvidaciju.

POSJETITE ARHIVU PORTALA

Da bih objasnila koja je to grupa. To je grupa Milivoja Lovrenovića, bivšeg pripadnika specijalne policije Republike Srpske, inače plaćenog ubice koji iza sebe ima 12-13 ubistava. Inače, prema onome čime raspolažem, saradnik je bivšeg direktora policije Republike Srpske Siniše Kostreševića.
Dakle, pripremala mi se likvidacija. Ja mijenjam lokacije, dakle nisam na istoj da bi sačuvala život. Posljednju prijetnju sam dobila prije desetak dana iz Istočnog Sarajeva.
Prema onome u šta sam imala uvid ta je prijetnja nekako stigla na Instagram u privatnoj poruci. Riječ je – to je neki nickname ili kod ili nadimak je isti kao jedne osobe koja taj nadimak ima na aplikaciji a ako je to tako, potvrdiće istraga jer sam i saslušana i to prijavila. Onda je riječ o poveznicama sa paljanskim narko dilerom Milutinom Mićom Danilovićem, koga ja često pominjem.
Što sve ovo kažem? Ja uporno govorim o imenima. Nikoga se sem Boga ne bojim. Ja pričam istinu a mogu da me ubiju.
To sam vam rekla i prošli put i u redu. To se desi jednom. Je li taj strah zamijenio zapravo uloge? Oni su očekivali da će Nataša Miljanović Zubac njih da se plaši.
Ja ne mogu da kažem da li se plaše jer ne znam ali mogu da kažem da sam ih uznemirila jer to znam, zato što do mene stiže njihov eho. Znači, ja ne znam šta oni u duši osjećaju.
Da li se plaše? Ako se plaše, baš su kukavice. Ne mene kao žena ako se plaše. A ko prijeti ženi taj očito, se plaši? Pa to je kukavica, morate priznati.
Znači, šta neko mora da bude, da dođe… Nebitno je što ja eto, slučajno sam žena ali ja sam čovjek koji govori o njihovom kriminalu. Čovjek koji kaže da ti si kriminalac. Uvijek, demantuj me – tuži me.
Primjećujete li koliko imena ja izbacim? Ne ali ja jedva čekam da me tuže. Jer ja uopšte javnosti ne plasiram onu sliku koliko znam jer je toga premnogo. I samo iz jednog razloga.

Zato što bojim se pokvariti istragu koja je u toku ili koja treba da bude pokrenuta pa da ne bih ja napravila da kažem mrlju u toj istrazi time što sam preletjela. Ja iz tog razloga dozirano to radim. Naravno na društvenim mrežama, veoma svjesno na način na koji radim.
Često se bune neki na muzički izraz na društvenim mrežama ali on ima svoje zašto i kako i zbog čega se tu nalazi. A ono drugo dostavljam nadležnim institucijama. Te nadležne institucije da vi vidite moje dopise, vrlo svjesno šaljem sve mailom.
Znači, imaju nekada i po 20, 30, 40 adresa. To svi, naravno, vide. I ja dokumentujem ono do čega dođem.
Naravno i to dozirano. Ne želim da kažem bosansko hercegovačkim institucijama šta sve znam, nego to radim diskretno.
Nekim drugim ja to i pošaljam sve što imam da vidimo gdje se nalazimo na kraju kad sumiramo sve ovo što sam ja radila. Dakle, vratiću se na taj strah. Ne znam da li se plaše, mada ja bih mene tužila da sam u njihovoj ulozi.
Zašto? Zato što i oni i ja znamo da ja znam ama baš sve o njima.
Znate kako, težina mog posla je u tome jer nisam sama, imam svoju porodicu i naravno da brinem ali moja porodica je također opservirana.
Ja sam udaljena od svoje porodice, svjesni ste da ne živim sa svojom porodicom. Razlog za to je, dakle, moja bezbednost. Potpuno sam se izolirala.
Dragi kolega, ovo nije senzacija. Ovo je potop sistema. To je suština.
Znači, nisam egoistična, nego sam samo neko koji ima more podataka koji mogu da doprinesu da se procesuiraju kriminalci u ovoj državi i oni sa dosijeima i oni koji njima omogućavaju da se bave tim poslom. Jer sami ste rekli da duga je, doslovno citiram vas, duga je lista onih koji žele da mene nema.

Kolika je ta lista? Ja ne mogu da vam to nabrojim. Jedan član moje porodice mi je nedavno rekao da mi nećemo imati s kim da pričamo, nego sami sa sobom. Ja krenula u obračun sa svim i svačim, da kažem.
Jer ja ako prozovem Stašu Košarca, primjera radi, onda prozivam i čitavu bulumentu povezanu sa Stašom Košarcem. Ili se oni osjete i sami prozvani?
Nisam ih zaista sve prozvala imenom. Sami se oni osjete ali znaju oni da su oni tu odmah iza njega. Što znači da ja to svakim danom obogaćujem, obogaćujem tu listu svojih neprijatelja ali to je tako kako jeste.
A što se tiče kriminala, granice nisu postojale. I vjerujte van svih ostalih, jer nije Sky aplikacija jedini detektor kriminala u državi ali je ona pokazala užasno blato u državi, užasni kriminal i te najbolje uvezane karike kriminala između zvaničnih kriminalaca i onih koji ih štite i koji su se sami upetljali u taj kriminal.
Međutim, nekom drugom prilikom i u nekim drugim uslovima da završimo s ovom mafijom u institucijama. A ko će mi biti odgovoran? Govorim sad to vrlo odgovorno iz vašeg studija. Ukoliko se meni bilo što dogodi, odgovoran je direktor policije Republike Srpske, Siniša Kostrešević.

Newsmax